Mano Chao

Manu Chao - 25 Jun 2007


Manu Chao je francuski pevac latino (rock, punk, narodne) muzike, spanskog je porekla, a rodjen je 21. juna 1961. godine u Parizu. Pravo ime mu je Hose-Manuel Tomas Artur Chao.

Otac mu je pisac Ramon Chao iz Vilalbe u Galiciji, a majka mu je baskijskog porekla. U Francusku su se preselili tokom dikrature Franiciska Franka, koja je trajalo do njegove smrti 1975. godine. Stoga je Manu Chaao svoje detinstvo proveo u Parizu.

Vec u svojoj mladosti, Manu Chao postaje priznat na pariskoj sceni alternativne rock muzike, a 1987. zajedno sa svojim bratom Antroinom i rodjakom Santiagom osniva grupu pod nazivom Mano Negra. Mano Negra, direktno prevedeno sa esperanta, znaci Crna Ruka. Grupa postize veliki uspeh u Francuskoj, a kasnije i na turneji u Juznoj Americi, sa hitom Mala Vida. Ovu pesmu su kasnije zajednoiyvodili Manu Chao i R.E.M.

Muzika grupe Mano Negra je bila kombinacija brojnih stilova: Punk rock-a pod uticajem grupe The Clash, zatim Reggae-a, Ska i Latino muzike sa duvackom sekcijom.

Ova grupa je svoj potencijal crpila sa tri kontinenta, bili su pioniri world muzike koja je uticala na muzicka desavanja u Evropi i Severnoj Americi, a kombinacija Africkih ritmova sa Latino i mediteranskom muzikom bila je jedinstvena u to vreme.

La Mano Negra ili Crna Ruka je bila anarhisticka organizacija u Spaniji. Spanska policija je verovala da je vecina spanskih anarhista ustvari deo te organizacije.

Naime postoji i fraza u spanskom jeziku koja kaze: Ovde je bila crna ruka. Ova frazu spanci koriste kada zele da kazu da je pocinjeno neko kriminalno delo koje je liseno moralnih vrednosti.

Grupa Mano Negra se raspada 1995.

Posle raspada grupe Mano Negra Manu Chao je otisao u Centralnu Ameirku, gde je naredne cetiri godine proveo putujuci po planinskim gudurama, naoruzan akusticnom gitarom i cetvorokanalnim magnetofonom.

Po povratku iz Juzne Amerike 1998. godine je usledio prvi solo projekat pod nazivom Clandestino, bio je to minimalisticki sastav koji su sacinjavali gitara, udaraljke i decji instrumenati.

Sa pesmom Welcome To Tijuana uspeo je da napravi pravu veselo-ironicnu himnu o dobro poznatom gradicu na Meksickoj granici sa SAD, gde caruju sverc, prostitucija i narkomanija (Welcome to Tijuana / Tequilla, sexo, marijuana...).

Sa naglaskom na teme kao sto su ilegalna imigracija i drzavna represija, albumom je provejavao ostar drustveno-politicki komentar uperen u pravcu kapitalisticke eksploatacije Treceg sveta. Na albumu Proxima Estacion: Esperanza izdatom 2001. godine, potencirajuci rege zvuk, Manu Chao izmedju ostalog ukljucuje i jedan recitativ na ruskom. Album je dobio nagradu londonskog Bi-Bi-Sija za najbolji album World muzike.

Manu Chao je multi lingvista i peva na francuskom, spanskom, arapskom, galiciskom, portugalskom, engleskom, a cesto koristi i kombinacije ovih jezika u pojedinim pesmama, ponekad cak sve u jednoj pesmi.

Kao i upotreba raznih jezika u tekstovima njegovih pesama, tako mu je i muzika inspirisana raznim zanrovima kao sto su rock, punk, francuska sansona, salsa, alzirski rai, ali najvise se osecaju reggae i ska.

Veci deo inspiracije u tekstovima i aranzmanima crpi iz svog detinstva i sazrevanja u delovima Pariza u kome zive uglavnom stranci, i sa putovanja Juznom Amerikom. Tekstovi su mu uglavnom o ljubavi, zivotu stranaca u getoima i vecinom su politicki levicarski orijentisani. Zbog toga Manu Chao ima mnogo obozavatelja medju levom strujom Evropskih zemalja, a izmedju ostalog i u pokretu protiv ujedinjene Evrope.

Manu Cao je nesumnjivo autenticna pojava na svetskoj muzickoj sceni. Usled svog mesanog porekla, a pre svega svojom muzikom, postao je jedan od najupecatljivijih reprezenata globalnog multikulturalnog drustva, i istovremeno jedan od najburnijih kriticara procesa ekonomske globalizacije. Njegova retorika se krece u pojednostavljenim okvirima romanticnih anarho tendencija, na tragu blage ideoloske paranoje: Ono sto moramo da uradimo jeste da kazemo `Ne` ovakvom svetu ciji dalji razvoj vodi u samounistenje. - jedan je od stihova njegove pesme.

Ipak, Manu Chao se, paralelno sa prodiranjem na trziste SAD, upleo u onu vrstu kontradikcije koja se javlja kod svih izvodjaca koji se bore protiv korporativnog kapitalizma - objavljivanjem albuma pod okriljem takvih multinacionalnih korporacija kakve su Virgin i EMI, donekle se izgubio socijalni sadrzaj njegove muzike, uz bojazan da izgubi svoj antiglobalisticki potencijal.