Antoni Gaudi

Antoni Gaudi
Kasa Mila, Barselona
Gaudijevo nedovršeno remek delo, Sagrada Familija
Ulaz u Park Guelj, Barselona

Antoni Gaudi (Antoni Gaudí i Cornet) (25. jun 1852. – 10. jun 1926.) bio je katalonski arhitekta poznat po svom jedinstvenom stilu i izuzetno individualističkom dizajnu. Na engleskom i španskom, a često i na srpskom, zovu ga Antonio Gaudi.

Život

Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, (Španija) 1852. godine. Oko njegovog mesta rođenja danas se nadmeću gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran.

Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture (šp. La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner namještaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga primaju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.

U 26 godini diplomira, te za početak u profesiji radi kao dizajner interijera i dekorator. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornellà) u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj.

U kasnijim godinama se posvetio isključivo izgradnji svog remek dela — katedrale Sagrada Familija.

Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog barselonskog arhitektu, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.

Najznačajniji radovi

Kasa Visens (1878—1880)
Palata Guelj (1885—1889)
Terezijanski koledž (1888—1890)
Kasa Kalvet (1899—1904)
Kasa Batljo (1905—1907)
Kasa Mila (Pedrera) (1905—1907)
Park Guelj (1900—1914)
Sagrada Familija (1884—1926)

Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESKO proglasio za svetsku baštinu.